Radnici na internetu i njihova iskustva u razgovorima sa organima Poreske uprave o obavezama plaćanja poreskih obaveza

-

Ministar finansija Siniša Mali u protekla tri meseca dao je nekoliko izjava o ‚‚problemu” radnika na internetu i na različite načine kvalifikovao njihov rad. Govorio je da oni nisu radnici, ali da to čime se oni bave nije ni hobi. Na zasedanju Narodne skupštine izjavio je da ‚‚kada se razvija određeni biznis, logično je i da se razmišlja o porezima i doprinosima”.

Razgovarali smo sa velikim brojem radnika na internetu iz svih krajeva Srbije povodom njihovih iskustava sa Poreskom upravom, a u ovom tekstu ćemo navesti samo nekoliko njih. Na konferenciji za novinare održanoj 12. januara 2021. već smo čuli priče Vladimira i Katarine. Evo još priča, o tome kakve su informacije dobijali radnici na internetu od 2015. godine  do sada.

K. Đ. je pre tri godine pokušala da u PU Rakovica dođe do informacija o svojim poreskim obavezama i kada je dobila odgovor da obaveza nema, tražila je to i napismeno

„Moja priča je slicna većini. Nije regulisano i slični odgovori. Ono što sam jednom prilikom tražila, iziritirana neljubaznošću, jeste da to što su mi rekli neko napiše i potpiše. Gospođa je izjavila da nije ovlašćena da potpisuje bilo šta. Na pitanje ko jeste, odgovor je uvek bio: ’Sledećiiiii’…“

Kristina Ristić je još 2015, kada je počela da radi, pitala na šalteru PU Trstenik da li ima obavezu da plati porez i kako to da uradi. 

Službenica joj je rekla da nemaju osnov po kome bi je zaveli i da nikad nisu videli ni čuli da neko plaća porez jer predaje neki jezik na internetu, pri tom za smešne pare (oko 350 do 450 evra). 

„Žena, šalterska službenica, mi se pomalo i onako ’materinski’ nasmešila i rekla da mora da sam dobro dete čim sam došla da pitam imam li šta da platim (pritom nagovestivši da apsolutno nemam nikakvu poresku obavezu). U svakom slučaju me je pitala da joj opišem šta moj ’posao’ tačno podrazumeva i nakon detaljnog objašnjenja mi je rekla da idem kući i uživam.“, kaže Kristina.

2019. godine je ponovo pitala o oporezivanju, za slučaj da se nešto promenilo, i dobila isti odgovor – nema osnova za oporezivanje.

Emilija Petrović je imala čak tri dezinformativna razgovora u PU Voždvac. Opisala je to ovako:

„Prvi put: ‘A zašto bi prijavljivala to uopšte? Ćuti i radi, samo se ne eksponiraj.’

Drugi put: ‘Nisam sigurna kako se to oporezuje. Ma, ćuti i radi. (uz namigivanje)

Treći put kada sam želela da otvorim privatnu školu jezika: ’Ma, samo ne stavljaj reklamu veliku ispred lokala, kao da će neko da zna. I ne reklamiraj se mnogo po društvenim mrežama. ‘

Eto, a sad sam dužnik.“

Neko će reći da joj je sigurno palo na pamet da to ne može tako, ali joj se dopalo to što je čula pa nije dalje pitala. Zato ću ponoviti da nije pitala jednom, već tri puta.

Filip Nikolić je prvi prihod od rada preko interneta imao 2017. i radnica u banci ga je savetvala da se raspita u PU u vezi s tim. Tamo su ga pitali za koga radi i kada su čuli da je firma iz EU rekli su da ništa ne plaća jer kompanija nije u Srbiji. Preneo je to službenici u banci koja je rekla da onda ne mora da brine i da će, ako se nešto promeni, dobiti opomenu.

„Posle sam pitao oca da proveri jer jedni pričaju jedno, drugi drugo, jer zna nekog u PU, njemu su samo rekli da se na kraju godine plaća ako imaš valjda preko 4 miliona ili 7, mesečno nista. I to sam tako ostavio i mislio da je sve OK do oktobra kad je stigla bomba!“, kaže Filip, koji se, inače, i treći put raspitivao, preko prijateljice koja ima poznanika u PU. Odgovor je opet bio da ne treba da plaća ništa.

Nebojša iz Inđije je pre nekoliko godina zvao kontakt centar PU. Pitali su ga da li Srbija ima ugovor o izbegavanju dvostrukg oporezivanja sa zemljom iz koje prima uplate i kada je rekao da ima, rečeno mu je da ne treba ništa da plaća.

Drugi put je njegov otac pitao kada je nekim svojim poslom išao u PU. Nije bio u pitanju šalterski radnik, ne seća se na kom je tačno položaju bio gospodin koji je rekao da ne znaju kako bi to oporezivali.

S. K. je prošle godine posetila PU u beogradskoj opštini Palilula da se raspita o opcijama plaćanja poreza ukoliko dobije posao od stranog klijenta.

„Na šalteru mi je rečeno da takva mogućnost ne postoji i jedino što mogu da uradim je da otvorim agenciju, primim uplatu i zatvorim je nakon toga. Objasnila sam da ne želim da otvaram agenciju jer sam bila student, da mi treba neko kratkotrajno rešenje. Čovek na šalteru se konsultovao sa kolegama i zaključio da mi nemamo zakon po kome mogu da platim porez po projektu i da mi jedina opcija ostaje da otvorim agenciju.“

Imamo i slučaj klasičnog „šetanja“ koji savršeno oslikava haos koji je vladao u oblasti rada na internetu. Evo šta je ispričala Maja:

„PU Bor, 2018: ’Ne znam šta ti tačno treba, najbolje je u Opštinu da odeš da ti oni nađu šifru.’

Opština: ’Nemamo mi tu šifru. Idi u PU.’

April, 2020, PU Bor: ’Moraćeš u Opštinu da ti daju šifru.’ 

Opština: ’Nemamo šifru, ne možemo da nađemo ni približnu. Idi u PU u Zaječaru. Zovi ih telefonom prvo.’

Telefonom kažu da dodjem u Zaječar u APR. 

Zaječar APR: ’Nemamo mi šifru i ne možemo da Vam otvorimo paušal. Idite u PU u Zaječaru.’

PU Zajecar: dve žene na šalteru me gledaju bledo i čude se što sam došla, što hoću da platim nešto za šta me niko ne goni. Kaže jedna od njih da nisu dobili naredbu ’odozgo’ da nas jure za porez i da ne plaćam džabe.“

R. T. je takođe aktivno pokušavala da dođe do informacija. U PU Kragujevac je dobila  odgovore koji joj nisu značili ništa, a od računovođa pogrešne smernice. 

Njene zarade su 2016. i 2017. bile oko 300 dolara i u PU su joj, kako ona kaže, doslovce rekli da ide kući jer za taj novac niko neće da je dira. Kada su joj zarade postale veće, otišla je sa ugovorom u PIO gde joj je rečeno da ne može da ima staž i zdravstveno. U PU je pitala da li može da plati porez bez doprinosa, kad već nije moguće uplatiti doprinose, rekli su da ne može. Nikakav zakon koji se odnosi na fizička lica nisu pomenuli i rekli su joj da se raspita kod računovođe za registraciju. Ona je razgovarala sa računovođama i registrovala se, ali joj niko od njih nije rekao da treba da reguliše prethodno primljene uplate.

A.T.  nije išla u PU, nije znala da se rad na internetu oporezuje, ali je išla u NSZ da pita da li treba sebi da uplaćuje penziono i zdravstveno osiguranje. Rečeno joj je da ona nije zapravo zaposlena i da nema obavezu da to uplaćuje, te da nastavi da se redovno javlja kao i do tada.

Kaže još i da su u NSZ-u nudili poslove predavanja engleskog jezika preko interneta ne pominjući nikakve poreske obaveze.

I Marija Vidojković je krenula od NSZ-a, pa preko APR-a stigla do Poreske uprave. Godine 2019. je želela da se prijavi da uplaćuje poreze i doprinose, savetnik u NSZ-u je rekao da za nju ne postoji način za to. U APR nije saznala ništa, a u PU je dobila savet da sačeka da se oblast rada na internetu zakonski uredi, što će se sigurno desiti pošto sve više ljudi radi na taj način, jer je opcija paušalnog oporezivanja za nju neisplativa – morala bi da daje oko polovinu zarade od 70 – 80 000 dinara koja nije ni stalna pa bi na svakih par meseci otvarala i zatvarala firmu. U leto 2020. je ponovo dobila iste odgovore i savete. Dve godine, dve PU – Palilula i Čukarica, isti odgovori.

Nemanja se raspitivao i kod savetnika za zapošljavanje u NSZ, i na šalteru PU, i kod ljudi koji bi trebalo da se razumeju u ovu oblast – radnici u PU, knjigovođe, pravnici.

Savetnik je rekao da to što on radi ne može da se oporezuje, da tek treba da se donese zakon za tu oblast.

Godinu dana kasnije u PU u Beogradu su mu rekli isto i rekli da ako baš hoće može da otvori firmu, „ali da je to bezveze“.

Ovi što se tobože razumeju u tematiku su mu rekli ono što je druga vrsta informacija koju su radnici na internetu dobijali – ako ne pređe 2.5 miliona ne treba da plaća porez, a ako pređe onda plaća porez na dobit, ali da za to stigne obaveštenje. I dodali što i ostali – nema zakonske regulative.

B.B. je imao otvrorenu paušalnu firmu, radio sa jednim klijentom, onda mu se pružila prilika da za tog istog poslodavca radi na projektu u inostranstvu pa se u vezi s tim raspitivao u Poreskoj upravi gde mu je rečeno da zatvori firmu u Srbiji i da ionako nije poreski obveznik ako je van zemlje više od 183 dana u godini. U inostranstvu je poreze plaćao poslodavac.

Kasnije se ponovo raspitivao u PU o porezu. Pitali su ga koliko vremena provodi u Srbiji, da li ima nešto na svoje ime i šta radi. Odgovorio je da ovde provodi verovatno manje od pola godine, da nema ništa na svoje ime i da se bavi konsaltingom za stranu firmu. Rečeno mu je: „E pa onda, momak, o čemu mi pričamo?“

Pokušavao je i da kod računovođa potvrdi informaciju o tome da nije poreski obveznik ako je u Srbiji manje od 183 dana godišnje, nisu znali da mu odgovore. Nakon što je PU oktobra 2020. najavila poresku kontrolu radnika na internetu otišao je ponovo u PU i dobio tri različite informacije. 

B. je prevodilac i radila je za firmu iz Zagreba. Evo šta je ispričala: 

„9. aprila 2015. Poreska uprava Vračar u Makenzijevoj izdala mi je ’Potvrdu o rezidentnosti’ koju su mi tražili iz Zagreba radi izbegavanja dvostrukog oporezivanja. Potvrdu je potpisala poreska službenica, sa kojom nisam razgovarala, ali sam službenika koji je primio zahtev pitala za porez i on mi je rekao da za tako male iznose – u pitanju je nekoliko stotina evra mesečno – ne moram da prijavljujem porez. Dakle, Poreska uprava je znala da primam novac iz inostranstva i nezvanično mi je rečeno da ne moram da prijavljujem. Za pet godina tih ’nekoliko stotina evra mesečno’ pretvorilo se u 18.000 evra.“

R.M. je u PU rečeno: „Samo ne prelazi limit za godišnji porez na dohodak.” 

M.V. iz Jagodine je istu informaciju dobio u banci preko koje je primao uplate.

Jelena se raspitivala kod knjigovođe za savet. 

„Nisam bila u PU, ali me je knjigovođa proletos, kada sam htela da pređem u paušalce, odvratio od svega sa onom pričom ‘ne treba ništa ispod 2.5 miliona godišnje’.

J. S. se raspitivala o oporezivanju u PU Zrenjanin, više puta. Poreski inspektor je rekao da nema o čemu da brine, da te male sume niko ne gleda. Dodao je da, pošto je državljanin i druge države u kojoj plaća poreze, zaista nema o čemu da brine. Sada se ispostavilo da Srbija sa tom državom nema Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Oktobra je isti inspektor, povodom objave PU, rekao da ne zna o čemu se radi. Pitala je i računovođu koji je izjavio da inspektori nemaju pojma.

Radnici lokalnih Poreskih uprava čak ni kad se pojavilo čuveno obaveštenje Poreske uprave 13. oktobra, nisu znali šta će se dalje dešavati.

V. V.  je oktobra poslednji put zvala PU Zrenjanin da se raspita. Odgovor: „To niko ne radi, mi još nemamo uputstva kako se to obračunava, nismo još imali sastanak tim povodom tako da ništa…ćutite i radite…“

I autorka ovog teksta, Milena Nikolić, je oktobra iz PU Niš dobila informaciju koja potvrđuje da lokalni poreski inspektori nisu znali kakve pogubne razmere će sve poprimiti. Rečeno mi je da je istina da će se krenuti sa proverama, ali da zarade manje od pet hiljada evra godišnje verovatno neće ni biti oporezivane i da će sigurno biti i nekih olakšica s obzirom da ‚‚radnici na internetu sami nabavljaju opremu, plaćaju internet, troše svoju struju, grejanje, itd.“

Ranije pomenuta R.T. je oktobra, kada nas je PU pozvala da se javimo, išla ponovo u PU i tražila pomoć oko popunjavanja PP-OPO obrasca.

Gospođa nije znala da mi kaže kako‚ niti je znala koji srednji kurs se uzima, uputila me je da sve odradim onlajn. Toliko o tome koliko su i sada upućeni.“

To je bilo oktobra, suprug D.Đ. se raspitivao decembra 2020, kada je slanje poziva već bilo uveliko u toku, javio se u PU Zvezdara da prijavi priliv i plati koliko treba. Poreski inspektor je rekao da ne zna kako da ga zaduži.

Možda PU nije bila u obavezi da šalje opomene i obaveštenja, kao što se radnicima na internetu sada govori, ali je li moguće da nije bila u obavezi da daje informacije kada im se one direktno traže, a ako ih radnici PU nemaju, zar ne bi trebalo da onoga ko informacije traži upute na pravu adresu?

Ministrar finansija Siniša Mali je u Skupštini rekao: „Kažu kriva je PU što nas nije obavestila. O čemu da vas obavesti? O zakonu koji postoji iz 2003. godine?”

Da, o tome. O tome da zakon od pre 20 godina koji nema veze sa radnicima na internetu i ni na koji način nije prilagođen njima – važi za njih, umesto da se dopusti da rad na internetu cveta, da se iskoristi svaka zgodna prilika da se država Srbija time pohvali, a da se onda svi ti ljudi dovedu u situaciju da im je ugrožena puka egzistencija, i to usred pandemije, iako su godinama dobijali informacije da oblast rada preko interneta nije zakonski uređena i/li da nemaju o čemu da brinu ako ne prelaze određeni limit (informacije o tom limitu su, kao što se moglo videti, različite). Ili možda taj zakon iz neke namere tek sada važi za radnike na internetu odlukom Ministarstva finansija? Informacije da oblast rada na internetu nije zakonom regulisana i da nema načina da radnici na internetu po odgovarajućem modelu plate poreze jeste tačna.

Podeli

Poslednje vesti