Udruženje radnika na internetu uputilo je pismo Predsedniku Narodne skupštine sa molbom da se predstavnicima Udruženja dozvoli prisustvo i obraćanje narodnim poslanicima na sednici Skupštine 21. aprila. Na sednici će se naći predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana. Smatramo da je važno da predstavnici URI-ja na taj način iznesu svoje argumente i spreče usvajanje predloga.
Pismo prenosimo u celosti:
Predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije,
g-dinu Ivici Dačiću
Udruženje radnika na internetu obraća Vam se zahtevom da prisustvuje predstojećoj
sednici, na kojoj će se raspravljati o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju po Predlogu Vlade Republike Srbije.
Cilj ovih izmena koje je predložila Vlada jeste regulisanje poreskih obaveza fizičkih
lica koja prihoduju iz inostranstva poznatijih pod nazivom ‚‚frilenseri” za period od 1. 1. 2015. do 30. 9. 2021. godine i utvrđivanje poreske obaveze za period od 1. 10. 2021.
godine, pa do donošenja Zakona o fleksibilnim oblicima rada, koji će regulisati
prava i obaveze ovih lica ubuduće.
Navedene izmene i dopune, nažalost, ne uvažavaju prekarni položaj frilensera. Od
oktobra 2020. godine, kada je Poreska uprava prvi put poslala javni poziv
frilenserima i obavestila ih da su poreski obveznici, ovoj zajednici koja broji
približno 100.000 ljudi u Srbiji i uključuje ranjive demografske grupe, blokiran je
život i onemogućen rad.
Poreska uprava je dužna da edukuje i informiše građane o njihovim pravima i
obavezama kroz davanje besplatnih saveta, a za pomenutu grupaciju ne postoji niti jedan materijalan dokaz da je tako nešto nadležni poreski organ ikada učinio.
Sama Poreska uprava nije primenjivala Zakona o porezu na dohodak građana (član 91.
stav 2), koji nalaže da nadležni poreski organ najkasnije do 31. 12. svake godine opštim
javnim pozivom poziva građane na podnošenje poreskih prijava.
Takođe treba imati u vidu činjenicu da je Nacionalna služba za zapošljavanje
posredovala u angažovanju nekoliko hiljada srpskih državljana od strane inostranih
kompanija bez ikakvog informisanja korisnika ovog državnog organa o tome šta su
njihova prava i obaveze, čime ih je svesno dovela u nepovoljan položaj u kojem se
trenutno nalaze.
Želimo da ukažemo kako se ovim izmenama i dopunama po predlogu Vlade, navedeni
problem ne rešava, već samo uvećava. Smatramo da predlog Vlade nije uvažio
nekoliko veoma važnih činjenica:
- Dug koji će ova lica imati po predlogu rešenja koje predviđa Vlada i dalje je nerazumno visok. Ovo rešenje lica koja su prihodovala do 460 evra u poslednjih šest godina oslobađa od plaćanja bilo kakvog duga, ali zato većinu frilensera koji su baveći se ovim poslom zarađivali više od toga, odvodi u dužničko ropstvo narednih deset godina. Po ovom rešenju, neko ko je zarađivao u proseku 1000 evra dugovaće državi 11.500 evra, neko ko je zarađivao 1500 evra dugovaće 22.500 evra, a dug osobe koja je zarađivala 2000 evra iznosi astronomskih 33.000 evra. Uz ove visine duga, Vladino rešenje o izmenama koje predlaže, jeste reprogram koji predstavlja dužničko ropstvo. Vlada produžava reprogram sa zakonskih pet na deset godina, ali upravo taj postupak govori da i država shvata da su iznosi duga ogromni i da ih je teško otplatiti u nekom razumnom roku (dve do tri godine).
- Ovim izmenama takođe se reguliše i visina tekuće poreske obaveze čije će plaćanje, zajedno sa plaćanjem duga, početi 1. 10. 2021. godine. Poreska obaveza iznosi od 40% do 60% svakog primanja jer se ukidaju normirani troškovi u procentu od 43% i neoporezivi deo iznosi samo fiksnih 18.300 dinara, što nije proporcionalno realnim troškovima rada koje ima frilenser. Tekuća poreska obaveza uz otplatu duga čini da ukupno poresko opterećenje iznosi 70% od prihoda.
- Samo rešenje je vrlo nepravedno i diskriminišuće prema različitim kategorijama frilensera. Predlog ima za cilj da zaštiti socijalno ugrožene, ali ne može se proglasiti socijalno ugroženim lice samo po jednom kriterijumu – visini prihoda od rada preko interneta u prethodnom periodu. Socijalno ugroženih ima u svim platnim razredima. Među nama ima mladih majki, lica sa invaliditetom, lica sa tek završenim studijama i ostalih. Samohrana majka dvoje dece, a koja je zarađivala 1000 evra i kojoj je rad preko interneta jedini izvor prihoda više je socijalno ugrožena nego stalno zaposleno lice koje je prihodovalo do 500 evra uz frilens kao dodatni izvor prihoda. Ovakvo rešenje može pravilno da tretira socijalno ugrožene samo ako se sprovodi Zakon o socijalnoj karti. U suprotnom je diskriminišuće u odnosu na ljude sa višim prihodima.
- Predsednik Republike Aleksandar Vučić je nekoliko puta u svojim javnim nastupima priznao da je bilo propusta države i da treba utvrditi „od kada“ će se plaćati porezi. Vlada u svojim predlozima rešenja uporno ignoriše predsednikovo „od kad“ i potražuje sve poreze i doprinose za prethodnih šest godina (pet prethodnih i tekuća). Medijsko obraćanje predsednika države ujedno je i javno obećanje velikom broju ljudi iz frilens zajednice, koje predložene izmene Vlade ne uvažavaju.
- Nametanje otplate na rate u trajanju od deset godina, imajući u vidu ekonomsku krizu koju je izazvao korona virus i koja će po ocenama stručnjaka potrajati narednih nekoliko godina, dodatno otežava položaj ovih lica. Frilensing karakteriše nesigurnost posla, nemanje kontinuiteta i odsustvo stalnog radnog angažovanja, a država Srbija nema mehanizme da utiče na stranog poslodavca koji nema sedište u Srbiji da bi zaštitila svoje državljane. Zato postoji velika opasnost da ova lica neće u budućem periodu moći da ispunjavaju svoje obaveze preuzete reprogramom, što će im stvoriti dodatne probleme.
Budući da je Udruženje radnika na internetu jedino legitimno i reprezentativno u
Republici Srbiji i bavi se navedenim licima zastupajući njihove interese, smatramo
da je prisustvo sednici i obraćanje poslanicima Narodne skupštine neophodno u
demokratskom društvu kao što je naše i da se na taj način uvažava svrha zbog koje
Narodna skupština kao zakonodavna institucija postoji.
Dozvolite nam da obraćanjem Skupštini pojasnimo koji je put rešenja. Želimo da
damo priliku poslanicima da prepoznaju vrednost ovih mladih ljudi i pomognu da
opstane jedna od retkih zdravih grana privrede koja se razvila bez ikakve pomoći
države i kojoj treba omogućiti da se održi u životu i nastavi da raste. To se može
učiniti samo pravilnom i dobrom analizom prirode posla i nalaženjem adekvatnog
poreskog tretmana za ovu vrstu radnika, kao što su to već učinile zemlje u okruženju
(Makedonija, Bosna i Hercegovina).
U suprotnom, stupanjem na snagu ovih izmena, država će dovesti u izuzetno tešku
situaciju na desetine hiljada ljudi i njihovih porodica i ugasiti frilensing u Srbiji.
Istrajavanje u nametanju ovakvog „kompromisa“ nije ništa drugo do uništavanje
budućnosti zarad prošlosti.
Sa poštovanjem,
Udruženje radnika na internetu
