Ministar Siniša Mali prekjuče je narodnim poslanicima objašnjavao kako je predlog o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana odličan za frilensere. Tvrdio je da je Vlada donela pravo i pravedno rešenje i da nema razloga da oni budu nezadovoljni. Kada bi to moglo biti dokazano i matematikom kojom će se po tom zakonu i dug i tekuće obaveze računati, verovatno bi sve bilo u redu. No, matematika je egzaktna nauka, a ministar finansija nešto nije dobro izračunao.
Prvi problem, množenje i deljenje. Počnimo sa primerom koji je ministar dao. Ako je frilenser zarađivao u proteklih pet godina u proseku 700 evra, on će prvog oktobra ove godine, kada bude počelo plaćanje po predlogu Vlade, imati dug od 4.600 evra. Tek kad uđe u dužničko ropstvo, prihvatanjem reprograma na deset godina (120 meseci), dobija ratu za dug od 38 evra mesečno – nikako 7 evra. Kako je ministar došao do cifre od 7 evra? Tako što je računao da je frilenser radio samo jednu godinu, a ne svih šest koje država potražuje, što je redak slučaj.
Drugi problem, oduzimanje. Oduzimamo DVA a ne jedan umanjilac. Od prihoda, oduzimamo prvo tekuću poresku obavezu, pa tek onda dug. Dakle, tekuća poreska obaveza trenutno iznosi u proseku 50% prihoda. To znači da se prihod prvo umanjuje tekuću obavezu, pa se od tog iznosa plaća CEO dug ili njegova rata.
PRIHOD – TEKUĆA PORESKA OBAVEZA – DUG = PORESKO OPTEREĆENJE
- 700 evra (prihod) – 300 evra (tekuća poreska obaveza) – 38 evra (dug) = 362 evra (49%)
- 1000 evra (prihod) – 469 evra (tekuća poreska obaveza) – 94 evra (dug) = 437 evra (57%)
(lice koje ne moze u reprogram, ide u minus za skoro ceo dug)
Dalje, razumevanje materije. Lice koje je “kockar” i nije plaćalo porez na kocku, njegov poreski dug i rata računaju se drugačije jer prihode od kockanja Vlada trenutno izdvaja od prihoda frilensera. U ovom slučaju, reprogram je moguć samo na 60 rata. Ministar mora pokazati u medjima da poznaje materiju kojom se stručno bavi. Dakle, nije u redu mešati babe i žabe. Davati toj vrsti prihoda negativnu konotaciju je nešto što se ne očekuje od ministra. Na kraju, neki „kockari“ punili su državnu kasu prihodom od poreza, puniće i dalje i to treba poštovati.
Postoji problem i sa iznošenjem tačnih činjenica, što mi za razliku od Vlade, radimo već šest meseci. Vlada Srbije nije izašla u susret većini zahteva frilensera, kao što ministar ponavlja stalno, niti je uzela u obzir sadašnji socijalni status frilensera. Socijalna ugroženost ne meri se prihodima koje je neko imao u prošlosti, a naročito ne po kriterijumu prihoda preko interneta. Jedna samohrana majka sa dvoje dece, koja je kao frilenser zarađivala u prošlosti 1.000 evra i to joj je jedini izvor prihoda, mnogo je veći socijalni slučaj od osobe koja je u prethodnom periodu imala stalni posao, a frilensing joj je dodatni prihod od koga je zarađivala do 500 evra. Samohranoj majci dug od 11.000 evra, a drugome „free pass“? Zar onaj ko danas ne radi, a nekad je zarađivao 700 evra nije veći socijalni slučaj od nekoga ko je zarađivao 350 evra ranije, a danas je razvio posao i dostiže i do 1.500 evra? I, zar ljudi koji danas ne rade nisu socijalno ugroženi samom činjenicom da nemaju prihod?
Po predlogu rešenja, svi koji su zarađivali do 500 evra radom preko interneta oslobođeni su plaćanja duga iz prošlosti i proglašeni socijalnim slučajevima, a svima ostalima stavljena je omča oko vrata. Upozoravamo Vladu da je ovako definisanje socijalno ugroženih kategorija protivno zakonu i predstavlja diskriminaciju. Samo uz spovođenje Zakona o socijalnoj karti moguće je pravilno definisati socijalno ugroženo lice.
Naš moto je SVI KAO JEDAN i tražimo pravično rešenje za sve kategorije, da se ljudima ne stavlja toliki dug kao opterećenje. Vlada može naći neki drugi model, procentualnog umanjenja za sve kategorije, po kome će oporezovati ovaj veliki broj ljudi.
I za kraj, mi smo na „crvenoj liniji“ kada država svojim postupcima vrši diskriminaciju između frilensera koji su prestali da rade pre 2015. godine i onih koji rade sada. To znači da kad država ne radi svoj posao, onda to nema posledice i niko za to ne odgovara. Sada, kada se setila da radi, ne može da nađe drugo rešenje nego da svojim predlozima egzistencijalno ugrožava blizu 100.000 frilensera i njihove porodice. Životno ih ugrožava, jer nema sluha za te ljude i primorava ih da izlaze na ulicu u ovakvoj epidemiološkoj situaciji. Oni, nažalost, drugoga izbora nemaju.
Naša crvena linija je naš opstanak!
