U periodu od 25. juna do 10. jula Udruženje radnika na internetu sprovelo je anketu ‚‚Ko su radnici na internetu, čime se bave i šta im treba?” da bismo dobili više informacija o ovoj raznorodnoj, a mnogobrojnoj zajednici neformalnih radnika, koja ne uživa nikakvu pravnu sigurnost niti socijalnu zaštitu. 

Udruženje radnika na internetu očekuje učešće u radnoj grupi za izradu Zakona o fleksibilnim oblicima rada, te je od izuzetne važnosti da radna grupa i donosioci javnih odluka imaju na raspolaganju rezultate istraživanja da bi, uz uvažavanje činjenica i potreba desetina hiljada ljudi koji prihoduju radom preko interneta, usvojili adekvatan zakon. 

Anketa sadrži 40 pitanja koja su podeljena u tri tematske grupe: demografija i socioekonomski status radnika na internetu, vrste i forme angažovanja i načina prihodovanja, te potrebe i očekivanja u vezi sa budućim pravnim okvirom i poreskim modelom.

Anketa je bila objavljena na društvenim mrežama da bi bila javno dostupna svima koji žele da je popune i poslata je mejlom članovima Udruženja. Napravili smo presek stanja posle tri nedelje od objavljivanja ankete koju je do tada popunilo 798 osoba. 

Najvažnije rezultate ove ankete prezentujemo kako članovima, tako i široj javnosti u cilju boljeg razumevanja ovog načina prihodovanja, a pred formiranje radne grupe za izradu Zakona o fleksibilnim oblicima rada. 

Ko su frilenseri?

Dosadašnja malobrojna istraživanja uglavnom su ukazivala na to da muškarci u znatno većem procentu zarađuju frilensingom, dok naša anketa pokazuje da se frilensingom u Srbiji podjednako bave žene (49,2%) i muškarci (50,8%). Ovo možemo dovesti u vezu sa podatkom da su delatnosti kojima se pretežno bave žene trenutno u usponu (poput prevođenja i držanja časova), te verujemo da će frilensing ostati rodno balansiran vid privređivanja.

Takođe se primećuje pomeranje starosne strukture naviše, odnosno oko 60% ispitanika ima između 18 i 35 godina, što znači da je ostatak ispitanika stariji od 35. Najveća koncentracija je u grupi od 26 do 35 godina – 51%. Razloge ovog trenda bi verovatno trebalo tražiti u teškoj ekonomskoj situaciji u zemlji i nemogućnosti nalaženja posla koji pogađaju sve starosne grupe.

Što se stepena obrazovanja tiče, rezultati su u skladu sa ranijim istraživanjima – većina (80%) ima više i visoko obrazovanje, broj frilensera sa srednjom stručnom spremom takođe je značajan (19,8%), a gotovo da nema onih koji imaju samo osnovno obrazovanje (manje od 1%).

Jedan od najvažnijih rezultata ankete jeste podatak o procentu frilensera kojima je ovaj vid delatnosti jedini izvor prihoda (77,7%). 

Prethodnih meseci, u toku ‚‚frilenserske krize”, bili smo svedoci mnogobrojnih dezinformacija gde su frilenseri bili označavani kao ‚‚sezonski radnici”, ‚‚jutjuberi i influenseri koji se ovim poslom bave pretežno iz hobija”. Naša anketa nedvosmisleno govori da je ovaj oblik posla nešto od čega ljudi žive, plaćaju račune i tekuće obaveze, izdržavaju svoje porodice i da buduće poresko rešenje mora imati to u vidu.    

Sledeći podatak nam ukazuje na još jednu socijalnu odliku frilensera i značaj opstanka ovog vida privređivanja – većina frilensera (53%) izdržava jednog ili više članova porodice. Podaci pokazuju da frilenseri izdržavaju roditelje (40%) i decu (33%), a ako uzmemo u obzir spomenutu činjenicu da je za skoro 80% frilensera ovaj posao jedini izvor prihoda, onda to daje dodatnu težinu ovom problemu. 

U pogledu prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, analiza podataka pokazala je da je situacija očekivano loša i zabrinjavajuća. Naime, dve trećine frilensera ne ostvaruje ova prava ni po jednom osnovu.

Kada ukrstimo navedene podatke, možemo zaključiti da je prosečan frilenser osoba u tridesetim sa završenim fakultetom koja se ovim poslom bavi kako bi izdržavala sebe i jednu i/ili više osoba u porodici, a kojoj je ovo jedini izvor prihoda i koja pri tome ne ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje. 

Čime se bave frilenseri? 

Kao što se dalo pretpostaviti, spektar zanimanja je izuzetno raznolik. Izdvaja se narastajuća grupacija predavača jezika (36,5%), što ne predstavlja iznenađenje, budući da se ova industrija brzo razvija i na globalnom nivou zbog velike potražnje na azijskom tržištu.

Frilenseri koji rade u oblasti informacionih tehnologija na drugom su mestu sa 18%, a za njima oni iz oblasti umetnosti (9,3%) i marketinga (8,7%). Šarenoliki sliku upotpunjuju i ostala zanimanja poput prevođenja, pisanja, rada na društvenim mrežama i pružanja konsultantskih usluga iz raznih oblasti. 

Što se tiče motivacije za bavljenje frilensingom, dominiraju tri odgovora: nemogućnost nalaženja posla u domaćim kompanijama, fleksibilnost u radu, kao i mogućnost veće zarade od one u Srbiji.

Dve trećine frilensera radi do 40 sati nedeljno, a jedna četvrtina preko 40 sati. Čak 85% frilensera radi za strane poslodavce, a više od polovine koristi digitalne platforme za obavljanje posla ili pronalaženje poslodavaca i klijenata. 

Gotovo polovini frilensera zarada se obračunava po satu, potom sledi mesečno obračunavanje, a za njim plaćanje po završenom projektu.

Više od polovine radnika na internetu ne određuje cenu svoga rada.

Situacija je bolja kod odlučivanja o tome koliko će vremena provesti radeći i kada će raditi – 56% samostalno odlučuje o tome.

48% frilensera ima samo jednog klijenta ili radi samo za jednog poslodavca, 30% ima od dva do pet klijenata, a ostali preko pet nalogodavaca ili klijenata. 

Poslodavci su uglavnom pravna lica (36%), fizička lica 20%, mešovito 30%, a ostatak naših ispitanika se izjasnio da ne zna poslovni status svojih klijenata ili nalogodavaca. 

Jedno od najznačajnih pitanja u okviru ove ankete odnosi se na postojanje i vrstu ugovora koju frilenseri sklapaju sa poslodavcima. 94% frilensera je izjavilo da ne sklapa nikakav ugovor ili da taj ugovor nema nikakav značaj u pravnom sistemu Srbije, odnosno da ne pruža nikakve garancije da će se poslodavac držati onoga što je ugovorom zaključeno. 

Čak 27% poslodavaca uslovljava frilensere da isključivo rade za njih, odnosno da imaju samo jednog poslodavca. 

Nadalje, samo 24,8% ispitanika misli da im poslodavac dozvoljava da saradnju nastave kao preduzetnici, dok 19,3% zna da tu opciju nema. Više od polovine ispitanika nije obavešteno o tome, što znači da samo malo više od polovine ukupnog broja frilensera teoretski može da se bavi ovim poslom preko preduzetničkih oblika rada, dok ostali tu mogućnost nemaju. Ovaj podatak svakako treba uzeti u obzir prilikom donošenja budućeg rešenja za frilensere kako bi ono bilo jednako i pravedno za sve.

Kako i koliko zarađuju frilenseri? 

Zarade frilensera variraju i gotovo se dele u jednake platne razrede – do 200 evra 7%, do 400 evra 17,2%, do 600 evra 18,8%, do 800 evra 18,9%, do 1000 evra 15,4%, do 2000 evra 15,2%, do 3000 evra 4,4%, a preko 3000 evra 3,1%.

Možemo zaključiti da većina radnika na internetu (77,3%) zarađuju do 1000 evra, a zarada prosečnog frilensera iznosi oko 700 evra. Malo više od petine frilensera (22,7%) zarađuje preko 1000 evra.  

Što se tiče troškova poslovanja i procenata zarade koje izdvajaju za njih, kod trećine frilensera oni iznose do 10%, kod druge trećine oko 20%, a za preostalu trećinu oni iznose od 30% do 50% prihoda. 

Upoređivanjem ova dva podatka može se zaključiti da je neto prosečna zarada frilensera oko 560 eura nakon što oduzmemo troškove poslovanja.  

Nešto manje od polovine ispitanika se izjasnilo da su im prihodi neravnomerno raspoređeni tokom godine, četvrtina nije uopšte ustalila svoje prihode, a za više od 35% je bilo potrebno da se frilensingom bave dve ili više godina da bi ostvarili ravnomerno prihodovanje. 

Poslednja grupa pitanja odnosi se na mogućnosti i očekivanja radnika na internetu i održivosti bavljenja ovom delatnošću u budućnosti.

Na pitanja o tome da li su na neki način regulisali svoje poslovanje u nekoj od zakonski postojećih kategorija preduzetnika, 83% frilensera je odgovorilo da svoju delatnost nije regulisalo ni na koji način, odnosno rade isključivo kao fizička lica, dok je 15% registrovano kao preduzetnici, a manje od 2% frilensera je zaposleno u nekoj domaćoj firmi, te im frilensing donosi dodatnu zaradu. 

Na pitanje „Da li smatrate da je potrebno uvesti novu pravno-poresku kategoriju koja bi se odnosila isključivo na radnike na internetu“ 97% je odgovorilo sa DA.

Zaključak

Nastavak bavljenja frilensingom u Srbiji 90% radnika na internetu vezuje za rešavanje njihovog zakonskog statusa i budućeg poreskog opterećenja. Sa strepnjom se očekuje 1. januar naredne godine jer poreska računica kojom neoporezivi prihod iznosi samo 18.300 dinara na mesečnom nivou, nepriznavanje normiranih troškova, a uz poresku stopu od čak 55,8% za poreze i doprinose, za ogromnu većinu frilensera znači kraj bavljanje svojim poslom. 

Ukoliko se frilenser registruje kao preduzetnik, pod uslovom da poslodavac nastavi saradnju sa njim kao preduzetnikom, ostaju visoki rizici za održivost poslovanja. Za mnoge delatnosti poreski nameti su veoma visoki, sledi velika nesigurnost od prolaska testa samostalnosti, kao i uvek prisutna nepredvidivost ostvarivanja stalnih prihoda.

Primera radi, frilenseri koji se bave predavanjem stranih jezika (koji predstavljaju jednu od najdominantnijih grupa), a žive u Beogradu, samo za troškove paušala morali bi mesečno da izdvajaju oko 50.000 dinara, što bi za onog koji zarađuje prosečnih 700 evra značilo da mora da državi daje dve trećine svog prihoda. 

Nadamo se da će rezultati ove ankete uticati na kreiranje novog Zakona o fleksibilnim oblicima rada i da će taj zakon odgovoriti na potrebe i očekivanja radnika na internetu. Novi zakon mora da omogući i osigura uslove da desetine hiljada ljudi nastave da rade i da svojim naporima ostvaruju prihode kao i do sada. Zakon treba da garantuje pravnu sigurnost i obezbedi ostvarivanje nekih od prava iz radnog odnosa, kao što je pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje.

Srbija nije jedina zemlja kojoj nedostaje adekvatna regulativa u ovoj oblasti, ali jeste jedina koja bi već od naredne godine u potpunosti blokirala rad frilensera ukoliko ne donese pravedan zakon. Najavljeni neoporezivi mesečni iznos od 18.300 dinara za sve frilensere, bez obzira na visinu i ustaljenost prihoda, kao i troškove, ne bi odgovarao ni jednom radniku na internetu i sigurni smo, označio bi početak još dublje ‚‚frilenserske krize” za državu.