Iako je u Srbiji svakim danom sve više frilensera, čini se da prelazak na rad na internetu nije korak na koji se ljudi odlučuju zato što je takav vid zaposlenja lakši i, tek tako, isplativiji.
Kako smo uopšte došli do toga da Srbija 2019. godine dospe na čak 10. mesto na listi zemalja koje predstavljaju najbrže rastuća frilensing tržišta u svetu? Ako izuzmemo činjenicu da su razvoj interneta i njegova pristupačnost doprineli povećanju broja zainteresovanih za ovaj oblik rada, krize i druge nestabilnosti u državi su ipak ono što dovodi do toga da rad na internetu postane i konačno opredeljenje. Frilensing je često izbor, ali nekada je to jedina opcija. Nije retkost da ljudi počinju da se oslanjaju na internet zato što nemaju mogućnost ostvarivanja zarade u tradicionalnim vidovima zapošljavanja. Ukoliko je zaposlenje pak moguće, početne plate koje kompanije nude često nisu dovoljne za jednog, a kamoli za više članova domaćinstva. Osim toga, pandemija nam je održala nekoliko lekcija. Između ostalog, naučili smo da na internetu ima mesta za sve nas. Mnogi su, nažalost, toga postali svesni na teži način.
Na frilensing možemo da gledamo i kao na izvesnu vrstu bunta. Neizbežnog bunta. Sa jedne strane, već pomenuta pandemija nam je otvorila neka nova vrata i neke nove prozore, te smo uvideli da, ukoliko ne želimo, ne moramo da sedimo u kancelariji i radimo od 9 do 5, pet dana nedeljno. U tom slučaju rad na internetu doživljavamo kao slobodu, jer možemo da radimo iz sobe, trpezarije ili kafića. Sa druge strane, međutim, iako ponekad teže ostvarivo ali nikako nedostižno, povremeno poslovanje predstavlja beg od fiksne zarade i od odricanja. Iako vid pobune, ovo i dalje često predstavlja jedini način borbe protiv opšteprihvaćenih obrazaca i često je jedina šansa da zarađujemo onoliko koliko nam je zaista potrebno.
Mnogo je razloga zbog kojih je frilensing poslovanje u Srbiji doživelo procvat, što je zaista pohvalno, jer i dalje vlada uverenje da Srbija predstavlja zatvorenu zajednicu, da ljudi često nisu spremni na velike promene kao što su davanje otkaza u korporaciji i početak frilens karijere. Pomenuto istraživanje iz 2019. nas uverava u suprotno i predstavlja nadu koja nam je i više nego potrebna.
Frilensing često nije samo sloboda i borba za slobodu. U svetu u kojem gotovo ništa nije sasvim sigurno, rad na internetu može da predstavlja i teži put ka našem ili univerzalnom poimanju slobode.
———————————————————————————————————————
Autor: Ivana Matić
Tokom i nakon studija hispanistike, oprobala se u nekoliko poslova koji nisu nužno podrazumevali znanje španskog jezika, da bi svoje mesto našla u startup kompaniji u kojoj ima priliku da radi na španskom jeziku i da prevodi sve što joj dođe pod ruku. Na fakultetu se zaljubila u Latinsku Ameriku, a tu ljubav je negovala i kao član Društva hispanista Srbije, gde je imala priliku da učestvuje u organizaciji Međunarodne letnje škole latinoameričkih studija 2019, 2020. i 2021. godine. U okviru Društva 2021. godine vodi podkast pod nazivom Hispanizacija. Po diplomiranju otvara instagram stranicu Prevodrom i počinje da istražuje nepregledne mogućnosti koje ta društvena mreža nudi. Zanimaju je frilensing, IT i prevođenje u oblasti IT sektora.
