U prethodnom tekstu smo na kantar stavili dve mogućnosti i pitali se da li da sami pišemo prodajne tekstove za svoju stranicu ili ne. Došli smo do zaključka da i te kako možemo pisati za sebe i da ćemo u početku verovatno to i raditi, ali šta dalje? Šta da radimo sa tim ohrabrenjem? Šta da pišemo? Kome da se obratimo? Ovo pitanje je ključno i bez njega dalje ne možemo. Zapravo, bez odgovora na pitanje Ko je moja ciljna grupa? teško da možemo da započnemo bilo šta.
Svi (ili gotovo svi) mi koji imamo stranice na društvenim mrežama u nekom trenutku smo poželeli da se obraćamo svima i da svi budu zainteresovani za uslugu koju nudimo ili ideju koju realizujemo. Znali smo da nije preporučljivo, ali smo želeli da pokušamo da uverimo svet da greši, a da smo mi tu da pomeramo granice. Međutim, neke granice ipak ne treba dirati. Jovana Miljanović u svom najnovijem serijalu podkasta objašnjava: Biti dostupan svima ne znači apsolutno ništa.
Ako ste do sada verovali da vaša ciljna grupa mogu da budu svi, dozvolite joj da vas razuveri i poslušajte baš tu epizodu ili pročitajte tekst na tu temu. Toliko je tekstova na internetu da sada već i ptice na grani znaju da koncept ciljne grupe postoji sa razlogom. Ovo pak pišem zato što sam ja, uprkos svemu, verovala da moj sadržaj može i treba da bude namenjen svima. Tačnije, kada sam pokrenula Prevodrom, nisam razmišljala o filterima i glavna zamisao mi je bila da okupim sve prevodioce sa Balkana na jedno mesto. Zvučalo je i više nego ostvarivo. Štaviše, za mene je to pre dve godine bila definicija ciljne grupe. Kakva greška! Vremenom je postalo jasno da to nije moguće i da nema nikakvog smisla. Zašto? Pre svega, ne koriste svi prevodioci društvene mreže. Zatim, među prevodiocima koji ih koriste ima raznih senzibiliteta, raznih starosnih grupa, mnogo različitih iskustava i, najzad, raznih vrsta prevodilaca. Kada sam to uvidela, prvi put sam se zapitala Ko je osoba za koju ja pravim sadržaj? I ubrzo sam dobila i više nego očigledan odgovor: ja stvaram za sebe od pre nekoliko godina. Dakle, sadržaj na Prevodromu namenjen je studentima filologije koji žele da se bave prevođenjem, a ne znaju šta ih čeka nakon studija (što ne znači da stranicu ne prate i starije kolege i iskusni frilenseri, i to je sjajno). Time sam sebi olakšala kreiranje sadržaja, jer sam znala kakav ton treba da imaju moje objave, u kom licu da pišem, kome se tačno obraćam, šta mogu da kažem i kakve informacije da delim. Koliko god određeno delovala ona prva zamisao, bila je daleko od toga. Dakle, ako ste dizajner koji pokreće Instagram stranicu i planira da piše za sve ljude na teritoriji Srbije koji žele da se bave dizajnom ili za sve ljude na teritoriji Srbije kojima je neki vid dizajna potreban, razmislite da li ćete moći da odgovorite na sve te zahteve podjednako dobro (jer tu će se naći i neko od 25 godina kome treba logo za firmu i neko od 40 godina kome, recimo, treba dizajn za neki reklamni materijal).
Jedan deo definisanja ciljne grupe je i određivanje društvene mreže na kojoj ćete se svojim potencijalnim klijentima obraćati, jer kako kaže Zorana Ivanić:
Nije ista grupa ljudi do koje želite da doprete na Facebook-u i na Instagramu, a kamoli na TikTok-u.
Ne treba svima da se obraćate i ne treba da budete svuda. Možete, ali tu dolazimo do sledeće važne stavke, a to je fokus. Ako se pisanje za Instagram razlikuje od pisanja za Fejsbuk, zamislite samo koliko je to potencijalno utrošene energije na nešto što vam neće doneti veći i brži uspeh. Tako nećete pre stići do svoje ciljne grupe. Zato, kada sednete da definišete svog idealnog klijenta, obavezno razmislite i o tome na kojoj društvenoj mreži se on nalazi i koju platformu najviše koristi.
Za kraj, ako naiđete na nekoga sa kim delite nišu i idealnog klijenta, a taj neko je na društvenim mrežama duže od vas i godinama uspešno posluje, nemojte misliti da treba da odustanete od svoje ideje. Na primer, mnogo je profesora španskog koji putem Instagrama promovišu svoje usluge (časove i kurseve jezika) i dolaze do učenika, ali to ne znači da novopečeni filolog hispanista nema šanse za uspeh i razvoj poslovanja u ovom svetu. Zapamtite da ste jedinstveni i da je na vama samo da na toj autentičnosti poradite i ponudite je svetu. Za jedinstvenost uvek ima mesta.
——————————————————————————————————————————————
Autor: Ivana Matić
Tokom i nakon studija hispanistike, oprobala se u nekoliko poslova koji nisu nužno podrazumevali znanje španskog jezika, da bi svoje mesto našla u startup kompaniji u kojoj ima priliku da radi na španskom jeziku i da prevodi sve što joj dođe pod ruku. Na fakultetu se zaljubila u Latinsku Ameriku, a tu ljubav je negovala i kao član Društva hispanista Srbije, gde je imala priliku da učestvuje u organizaciji Međunarodne letnje škole latinoameričkih studija 2019, 2020. i 2021. godine. U okviru Društva 2021. godine vodi podkast pod nazivom Hispanizacija. Po diplomiranju otvara instagram stranicu Prevodrom i počinje da istražuje nepregledne mogućnosti koje ta društvena mreža nudi. Zanimaju je frilensing, IT i prevođenje u oblasti IT sektora.
