Kako razmišljaju frilenseri? Šta ljudima donosi iskustvo iz prve ruke? Šta je to univerzalno u frilens poslovanju i može li bilo ko danas da radi kao nezavisan profesionalac? Ovo su neka od pitanja na koja nam je svoje viđenje i svoje odgovore dao Robert Vlah, frilenser i viši poslovni savetnik specijalizovan za podršku nezavisnim profesionalcima i biznisima.
Robert je osnivač jedne od najvećih frilens zajednica u Evropi i autor veoma korisnog priručnika Put frilensera. U prethodnom tekstu na blogu smo pokušali da vas ubedimo da pročitate ovu fantastičnu knjigu i svojevrstan vodič kroz svet frilens poslovanja, ali znamo da nakon teksta koji je pred vama za tim neće biti potrebe.
- Frilensing je, tome nas uči Vaša knjiga, stil života i kao takav ima svoje dobre i loše strane. Koliko Vam je bilo teško kada ste naišli na prvu veliku prepreku?
Kao nezavisni profesionalac i poslovni savetnik, svakodnevno se susrećem sa neočekivanim preprekama. Kao početnik nisam ni slutio da je neizvesnost sastavni deo vođenja biznisa! Naravno, uvek sam pokušavao da izbegnem stresne situacije koje su podrazumevale naporne pregovore sa klijentima, poskupljenja itd. Bilo mi je teško da se borim sa tim, a nisam imao nikoga kome bih se obratio za pomoć budući da sam kao IT stručnjak radio sâm za klijenta iz Španije. Vremenom sam, naravno, shvatio da suočavanje sa tim problemima i rešavanje istih donosi koristi. Uvideo sam da poslovanje znači rešavanje problema, kako mojih tako i mojih klijenata.
- Kada pišete o osnovama uspeha, pričate jednu sjajnu priču o svojim prijateljima iz Švajcarske i odgovarate na pitanje kako se gaje tartufi. Sjajno oslikavate ondašnji način razmišljanja i poslovanja. Takav način razmišljanja nam je često, čini se, nedostižan i stran, ali smatrate li da prelazak u frilens svet može da podstakne takvo razmišljanje kod većine?
Apsolutno. Često viđam kako iskustvo iz prve ruke, kada se ulazi na slobodno tržište kao samozaposleni (ili nezavisan profesionalac, ako želite), menja ljude iz korena. Oni tada rastu i razvijaju se na poseban način. Mada, tu su važni nivo samostalnosti i ekspertiza. Pritom, ja ovde ne govorim o zaposlenima koji su pogrešno kategorizovani kao frilenseri ili o nedovoljno kvalifikovanim privremenim radnicima preko zadruge ili druge agencije. Takođe, postoje i nedostaci. Oni koji su preterano samouvereni imaju iskrivljenu sliku o sebi i iskrivljena očekivanja otkriće istinu o svom stvarnom nivou sposobnosti na teži način.
- Kada već govorimo o tom švajcarskom stanju uma, šta mislite, koliko se frilenseri razlikuju od države do države? Kako razmišljaju frilenseri u Švajcarskoj, kako u Češkoj, a kako u Srbiji, ako ste imali dodira sa frilenserima sa ovih prostora?
To je odlično pitanje. Dozvolite mi da to objasnim ovako: sama suština vođenja uspešnog frilens poslovanja je poprilično univerzalna. Mi od frilensera uvek očekujemo iste stvari bez obzira na to odakle su. Naravno, postoje kulturološke nijanse, ali kao klijenti uvek zahtevamo ekspertizu i pouzdanost – kada je reč o obećanjima, obavezama i ispunjavanju naših očekivanja u pogledu profesionalnog ponašanja. Ono što se razlikuje jeste činjenica da neke zemlje imaju razvijeniju frilens ekonomiju od drugih. U tim zemljama, frilenseri teže saradnji, povezuju se, dele savete i iskustva, imaju bolji položaj u društvu i prihod, prepoznati su kao neko ko doprinosi društvu i tako dalje.
- Pišete i o važnosti udruživanja i umrežavanja. Kako ste vi spoznali njihov značaj?
Moja velika sreća u životu je što sam ekstrovertni optimista. Upoznavanje ljudi i poverenje u njih deo je moje prirode, tako da oduvek imam puno prijatelja oko sebe. Međutim, u poslovnom smislu, u početku sam bio jako usamljen, jer sam radio u inostranstvu na jednom vrlo zahtevnom projektu, dok drugih frilensera nije bilo ni na vidiku. Tek nekoliko godina kasnije, kada sam se vratio iz ove frilens divljine, počeo sam da se družim sa drugim profesionalcima i zasadio seme nečega što će kasnije postati Freelancing.eu i Navolnenoze.cz – neke od najvećih nacionalnih frilens zajednica u Evropi. Početkom 2000-ih godina, češka frilens ekonomija nije bila razvijena: frilenseri su često videli jedni druge kao konkurenciju, nije bilo ni frilens okupljanja ni zajedničkih kancelarija za rad ni knjiga za frilensere… Danas je slika mnogo drugačija, a vidim da se situacija poboljšava i u drugim zemljama Evrope.
- U knjizi se govori i o važnosti praćenja trendova u oblasti frilens marketinga, ali je preporuka da se promocija radi na konzervativan način. Gde je ta granica između modernog i tradicionalnog, liberalnog i konzervativnog u svetu frilensera?
Kao svojevrsni štreber, čvrsto verujem u modernu tehnologiju. Možda sam optimista, ali vrlo dobro se sećam vremena pre interneta, a to nisu bila dobra stara vremena kao što mnogi misle. Za mnoge nije bilo takvo, a kamoli za frilensere. Era digitala nam je omogućila da se povežemo sa klijentima iz čitavog sveta direktno i bez posrednika. To je bilo mnogo teže u prošlom veku, tako da prihvatanje onlajn alata doživljavam više kao prednost nego kao nešto što bi trebalo da izbegavamo. Frilenseri uglavnom treba da misle o dve stvari kada je tehnologija u pitanju: 1) kako da je koriste a da ne naruše fokus, zdravlje i produktivnost i 2) kako da je koriste a da ne naruše našu zajedničku reputaciju. Obe ove stavke detaljno objašnjavam u Putu frilensera i uvek sam jako konzervativan kada je reputacija u pitanju, jer je to sa razlogom najvažniji faktor uspeha na duže staze. Kao što Voren Bafet kaže: „Potrebno je 20 godina da se izgradi reputacija, a samo pet minuta da se uništi“.
- Lični marketing i marketing za kompanije se veoma razlikuju, ne mogu da se sprovode na isti način. Znamo da kompanije danas ne mogu bez društvenih mreža i sajtova, ali da li frilenseri sebi danas mogu da dozvole da ih nema na društvenim mrežama?
Neki svakako mogu. Nisu svi frilenseri ujedno i influenseri na društvenim mrežama, a upoznao sam na stotine profesionalaca koji su na neki način ignorisali ili zapostavljali svoje društvene mreže i zbog toga nisu bili na gubitku. Sve zavisi od industrije, određene profesije ili zanata, ali i od pojedinca. Sa druge strane, društvene mreže mogu mnogo da pomognu u podršci frilens biznisima i ja svakako ne savetujem frilensere da ih izbegavaju. Bitno je da istražite svoj slučaj i pažljivo razmotrite mogućnosti. Platforme za društvene mreže imaju mnogo prednosti, ali i nedostataka koji se mogu izbeći. Traženje najbolje strategije možda zahteva vreme, ali se obično isplati.
- Da li frilenser ostaje frilenser i kada postane brend?
Mnogi dobro poznati brendovi su počeli kao posao koji je vodio jedan muškarac ili jedna žena, a čak i dok su rasli, taj pojedinac je godinama bio glavni stub njihovog uspeha. Taj prelazak je u mnogim slučajevima vrlo postepen. U konkretnom slučaju, pojedinac može da bude i frilenser i vlasnik poslovanja. Ova prelazna kategorija se često naziva vlasnik frilens poslovanja i upoznao sam mnogo takvih preduzetnika. Takozvani lični brendovi su potpuno druga priča i nemaju veze sa ovim pitanjem, ali sam i nju ispričao u Putu frilensera.
- Može li svako da bude frilenser i da ,,prodaje stručnost na slobodnom tržištu”?
Svaki stručan i odlučan pojedinac, pretpostavljam. Međutim, upravo je na ovakva teoretska pitanja teško dati odgovor. Ima izuzetaka, znate. Neki ljudi su neobični na način koji im ne ostavlja velike šanse za uspeh. Ali, uopšteno govoreći, uspeh u frilens poslu nije teško dostižan kao, recimo, u tehnološkom startapu. Zarada za održiv život od prodaje nečega u čemu ste dobri je vrlo realna i uobičajena. Međutim, dostizanje takve zarade može da traje godinama, a neki ljudi su jako nestrpljivi, pa to na kraju ne ispadne dobro po njih. Nije loša ona strategija gde očekujete da na početku nećete uspeti, pa se onda usavršavate, pokušavate iznova i iznova na drugačije načine i, na kraju, uspete. Možete da se nadate najboljem, ali budite pripremljeni za sve.
- Šta je Vama bilo najteže na putu frilensera?
Nikada se nisam susretao sa zaista kritičnim situacijama u svom biznisu, što jasno vidim kada napravim poređenje sa nekim problemima koje su moji klijenti morali da prevaziđu. Najviše možda mrzim kada moram da prekinem saradnju sa kolegama ili klijentima koji su, grubo rečeno, izgubili moje poverenje. Nije mi se skoro desilo, ali je neizbežno s vremena na vreme, a gubitak vere u nekoga nikada nije prijatan, zar ne?
- Jasno nam je da bi i Vama jedan ovakav priručnik na početku karijere mnogo pomogao, ali u kom trenutku bi Vam bio najkorisniji? Ako možete da vratite film i prisetite se, kada Vam je najviše trebala ovakva knjiga?
Poprilično sam siguran da bi to bili određivanje cena, poslovni pregovori i poslovne finansije. Sve ove oblasti su nepoznanica ljudima koji se ne bave frilensingom. Nije ni čudo što frilenseri stalno muku muče sa tim, iz godine u godinu. Na kraju, a podjednako je važno, verovatno bi me oduvala tema poslednjeg poglavlja. Ali hajde da ne kvarimo doživljaj čitaocima srpskog izdanja Puta frilensera. 😉